РАЗМЕЂЕ

У тишини душе кад свет је урлао и крешто

Ноћас се родише речи песме и магла их расу

Распела с раскршћа и висова кренух да склањам

Куда си ти прошла ноћашња лудоријо и фешто

А мој пегаз ужареним небом пројезди у касу

Ваше је тужно и немо прво јутро а ја израњам

И самном прва белина странице моје књиге

Имам поуздану руку и нешто дара да је окренем

Ко ће да листа остале странице толико дана

Кад сваки пише нову стихом и печати отиском бриге

Пре него стигне моја јесен нећу узалуд да свенем

Царинарница између два лета залуд је била распевана

За прелаз у сутра мноштво ноћас није оверило пасоше

Иако се разметало лудошћу жеља да оно биће боље

Јутрос их гуши од јуче себичлук тврдокоран и саможиви

За једну ноћ вреде ли сви улози живота да се потроше

Зашто ужитку продати себе и пробудити се на јастуку зловоље

Није једина ноћ света но дан размеђа… И данас мора да се живи

Буди се јутрос жалостан с мамурлуком у пепелишту

Мој луди град остао ноћас у бунилу недосањаних снова

Од ватромета и буке да се вида у самообмани лажног сјаја

Пренете муке и коби верне сенке у нови атар ка губилишту

Пристижу… Кошуљу лудости кад раскопча ко ја ова слова

Спознаће немилости олуја и мутљаг магле дугог насртаја

Како затрпавају ко тињом право и слободу сиротог живота

Решен сам да носим крст свога распећа истином у све дане

Да се браним… На стрв кад се сјате лешинари але и вране

Једино великом Богу признајем вечито право да размота

Клубе свих мојих година и дана… За ожиљке и ране

Нека разгрне заблуде људске и удели ми мрва што остане

Са софре незаситих птица да гладна уста утоле црева

Пространа је моја књига покапана и листови бледи

Дивитом части… Са поља искрене душе ницаће семена

Песник не може да мучи кад српови жању… Срцем пева

Ако је Божја воља да се на дожеваоници здену руковеди

И последњи сноп живота у задњу крстину за времена

Вечности што наступа без смена кратких година и дана

На хоризонту спасења нека песма песника близином грли

Прође дочек и испраћај… Лажно размеђе у ноћи подметања

Најзад су исцуреле све густе смоле бола и магле у слуз катрана

Збор година се не постројава за смотру… Знају сви неумрли

Доста је било у прошлој акова суза горчине и болних сећања…

На данашњи дан © 01.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: “МИЛОКАЗИ”  ВРЕМЕПЛОВ /2020/

zelenakap.blogspot.com