АЗБУКА ГЛАДИ

Изнад наћви једнога дана у лешевском стању

О ексер зарђали окачену затекох стару копању

Ни грста брашна у обема подуго овде нема

Мемљивим подрумом само неколико паукова дрема

Ко зна када су разастрли мреже докони

Видим танану плесан сама игра ко да сузе рони

Давно ожаљене у ћошку чаме године гладне

Загубиле се у низове белог лука… Висе онако јадне

Запажам и два невешта отиска дечије шаке

На врху наћви ко да су некуда пошли у ортаке

Читам скорели траг живота окамењену глад

Овај невини призор боде очи за опомену и сад

Зашто је сву чељад затекло расејање по белом свету

Помишљам а знам копања и наћве овде чувају сету

Деце и душе чисте, прошло доба граје и истине

Жижак је престао да црвоточи њихове нутрине

Спекле ко угарак црни… Нагореле и затуљене

Јављају се у успомени горчине отврдле и камене

Из легенде у песму неће да се ишта преточи

Расплакале би се оне моје невине дечије очи

На унутрашњој страни копање и наћвенског зида

Нови траг записа мојих суза остаје да рида

Јава је ближа од легенде и два узгредна стиха

Из пројављене песме кад прозебло време киха

И кида дечији сан жудње… Давне и бледе

Засторе паучине… Азбука глади тако се сведе

На мртва слова, отиске шака, нове и старе трагове црне

Календар прошлог детињства мога паук изврне

Наопачке док господари… И тако немоћан у распећу

Суђеним крстом не нађох уз наћве костретну врећу

Сатрула је… Без пројног брашна занавек сиромаси

Само још лута молитва дечијих суза…Кад ће да се скраси

На овај дан © 09.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.com