Необична је ова насеобина мудрих мисли.... Устрептале
Велико поље тишином ћути само... Од давног раног јутра
Сведочим непристрано... Велике за мене... За вас ипак мале
Разум не може да поднесе... Шта ли ће ружно бити сутра
Немојте га питати надобудни... Горостас је ово јутрење
Велике ствари ко залогај самоће... Сигурно невољно вари
Своју глад овог трена... Надолази бледог чела ново бдење
Не замерите му остак наде... Гладан дан овај тек крпари
И колач празнични се утроши... Празна се нова корпа спрема
Да резервише место... Треба је понети са собом злу нетребало
Парадни су онекуда дошли... Кличу на Божић... Самилости нема
Време се топи лагано... До Вас ми је просјаци бедни увек стало
Посвећујем Вам љубазе речи... Треба их заиста добро чути
Кајање нема смисла... Увек се тако провуку кроз иглене уши
Видим дирљиву слику... Испред цркве просјак данима кути
Надолази зима опора и јака... Свемир сећања мучног се руши
Сведочим непристрасно... Песма казује збиљу... Велико поље
И даље ћути ко мртав сан да снева... Докучење је тешка принуда
Мог ума заталасаног... Јутрење ново и не би му драге воље
Гацам у глади окорелој... Тужно је ето ново доба нечистог суда
Тако надобудан клер хоће... Истрајава у намерењу... Пад слутим
Његову... Донеће надувеност што јаму себи копа... Право је право
Донео сам одлуку вере... Са просјаком испред цркве и ја да кутим
Не преостаје ми друго... Добро дошла са јутрењем незвана удаво
© 10.01.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ДВА ПЕВА /2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар