На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
Кад прошли дани у таму данашњу зађу
Врти се прича азила старија смени ову млађу
И ум то ни у сну не прогласи за мутну крађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
Једва се вучем изморен тугом и глађу
Не предајем се стихијама кад ме снађу
Ни горку жељу не мењам за неку слађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
Мој чамац дана избушени не сања ноћи лађу
Велику и белу… Хоћу Нојеву барку опрхрван јађу
Са воњем животиња спасоносну ситимску грађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
Мојим чамцем спасења Христос весла кад сунца зађу
По таваници мога живота давно омрченом чађу
Ако ме изгубљени свете гоничи а не водичи пронађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
Нечитак запис у лавиринту чува осуђења да не изађу
Ове речи одметнице побегле у песму неће свађу
Подвезнице грла нека ме удаве у забрађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу
Сан ме води у моју Топлицу и малу варош Житорађу
Где су ме пелцовали од туберкулозе и једну Нађу
Средњошколку заклетог литерату уснулу у липовом залађу
На путу незнаном у азил за незнану Боговађу…
На овај дан © 05.01.2013. Славими® Ј. Зелекапић
ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар