Вољеној, с љубављу
Прошла је поноћ. Души и срцу се не спава
Напољу упорне капи у такту милују тишину
Лапавица са помрчином се жмурке поиграва
А моје одбегле мисли лутају кроз ову тмину
Само мој прозор светли ноћас у дозив живота
Лелуја вид пред екраном и бразда стих по стих
Она и њена сен у одајама ума… Сва ми доброта
Покислу тугу скрива… У углу тајне онако тих
Прозивку вечну чекам и оно изговорено да… Оба
Дамаклов мач ил Гордијев чвор… Није ми знано
Искорак неки мора да се деси… У ово глуво доба
Обелео је врт под прозором… Опало лишће завејано
Исходишта су остала негде у половини оног века
Пут рима одавно лутам и не слутим трагању крај
И Милу јоште чекам… Чекам да се врати из далека
У овој ноћи… Сузне очи да опет заискре кроз први сјај
Кад је Мила у мој живот ушла оставивши таласе Дрине
Да испод ћуприје свом уточишту плавно јутром отичу
Сањиви Вишеград се будио нежно… Мујезин с висине
Белог торња клицао је химну… Ја јој зборио голубију причу
И рецитовао Диса…. Загледан у силну воду и древну ћуприју
Онда је Она ишла у непознато. И сад је исто… Васкрс је дилема
Сетне јој очи бежаху иза брда да помилују родну Будимлију
Како ће Мила прегазити реку смрти… Нема моста и брода нема
Две вере наше… Моја и Њена… Само су стубови у овој ноћи сада
Лукове које Бог гради речју стисла је у грчу болна измаглица
Куцање њено као да чујем на вратима и потом мук с лапавицом пада
Шта више боли Рођена Моја… Празнина нема… Ил суза с лица…
Зна ли бар ова песма рећи у лапавици што сан срцу краде
Док сиротица у тмушу зури… Можда се неко чудо деси...
Збогом успомено давна… Мирна ти ноћ водо… Вишеграде
Нека ноћас моје срце Дрином плута… Умрли Дисе брате где си…
На овај дан © 19.01..2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.cом
Нема коментара:
Постави коментар