Заумљена до смрти мисао се гаси с почетка јаве
Плева и кукољ падају сами низ ветровиту страну
Тишина качи поглед за треперење завесе чађаве
Ко јефтин патинасти брош… Кочије прошле Мезулану
Зове периферија магарећег града… Птица с коца
Кречи… Бусање у груди поразом се сврши ружно
Немир бесмислено трабуња казивање праоца
Сећања детиња не заобилазите варварски јутро јужно
И калдрму Царине… Главну џаду именом јунака
Именовану… Из давних векова отпора… Зулумћара
Овде нећете срести… Поскидане су бисте првака
Хероја устаника… Украдена је и сама превара
Не тражи у нетрагу… Стигло је сведочанствo бола
Одступница лажљивице низ кремен искре ватрене
Збуњена титулама призива мењање падежа и глагола
Знанци и законитости историје руше ставове њене
Превариле се наде јучерашње по загонима туђине
Ко пита једну трауму људску хоће ли се поновити
Потамнела је утроба изврнута расукана са висине
Уз трули пањ навиљак придигли вредни термити
Спољна сијалица разара прозор… Чкиљи жмирава
Ако се милост на трагу спознаје ноћас не обеси
Суди ће јој из закона испао параграф туђег права
Кисело тесто кипи преко вагана… Ко ће да га умеси
Пусти ћук писком обзнани промену ноћне тишине
Слепи путеви и странпутице одвели jе до губилишта
Завист је вазда вечера сласти и сујета… То брине
У кругу споменари умор старине… Не тражи ништа
Куда и камо су се дангубе трошне заглавиле
Док призвук опори коси опали лист свести
У напуштеној штенари окице крупне чиле
Кудравог псета… Нису дознала псеће заповести
С Плекане куће сујете и лажи по сеновитој страни ума
Цуре млазеви измаглице… Главињају завесама тупости
Тешко је срести у животу овако поганог ђутурума*
Сујетницо и човечицо лажи… Бог нека ти опрости…
На овај дан © 18.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2020/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар