СВАКО НЕКА ОСВОЈИ СЕБЕ

Јасике танке на хоризонту стрче

Погледу сивом намичу параван

Ко тајни дворци чудом срушени

Док нагомилани облаци небо мрче

Тушта се спрема… Како и камо ван

Да прошпартају кораци гушени

Шумором тајне скривају бруку

Куда да се скрасе притајене речи

Без лукобрана на ветрометини

Предвечерје тоне за исту луку

У шуми одјек секире дрвосечи

Свети се бекством по долини

Са ким то водимо монолог

Ни глуво доба нас не чује

Провиђење није закаснило

Небески запис чека последњи слог

Да јава склопи књигу… Већ атакује

Тмуша и цеди прво црнило

Небо је слало своје емисаре

Ми каснимо са дочеком

Вођени сумњом да они неће доћи

Немар није долио уља у жишке старе

Пропао је сусрет са нашим веком

А нови још је далеко… У слепоћи

Расплет нико разумом не разуме

Мук је у чворишту чекања

Јануарски слог одавно није бео

Кости носе непреболеле реуме

Зашто смо стигли у посртања

Ко нам је животе замрсио а није смео

Лабудово перо и застор стони

Смутно време расипа у сумор свуда

Додиром мемле и провалом лагума

Везаних руку издајник нас гони

Ко ће да преживи безвољна и луда

Времена… Кад кум издаје кума

Измешале се годишње смене

Доба играју своју игру расплета

У колу вила свако за себе

Ватрена стихија ако крене

У рушилачком ходу освета

Никога поштедети неће… Дух зебе

Диригент у неком запећку неба веле спава

Нико пре апокалипсе да га пробуди

Ако одреши громове и олује

Бездан катаклизме што се убрзава

Са даном судњим… Скоро ће да прогуди

Пољима живота… Бог зна шта нас очекује

Хитро притежем узенгије

На мом ату вере и слободе

Нека полет не чека ни часа

Рат између добра и зла дуго се бије

На левом крилу пробоји воде

У избављење… Отварају пут спаса

Поклич јави час жуђене зоре

Домашај истока путоказ јасан

Чекам Узвишени заповест твоју

Прибирам десно крило и све метеоре

У један прасак громогласан

Свако нека освоји себе и личну Троју

На овај дан © 12.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2020/ 

zelenakap.blogspot.com