ПРИСТАША

Патуљасто сажимање истине згрчило је речи

Твоја наказа небовиду се руга из књиге сећања

У наборима дубине промуклим силаском јечи

Зов оне давне измакле зоре вековима се клања

Вилинско коло посустаје да склопи круг

Никуда неће стићи вал горчине даље од дна

Ни први ни последњи није у лице бачени руг

Неће се трудити душа да корен зависти дозна

Предео наде осликан бојама туге сивило чува

Нека се ширит капе расточи од зноја увоштан

Кад белег спознаје пројезди на сапима пастува

Ти ћеш имати ноћну мору а ја смирен Божји сан

И тако раздеоба даје сваком страницу своју

Запис када буду читала сутра поколења наша

Тканице живота збориће о свакој нити на разбоју

Коју смо нитили за брдила и нити присташа

Ако те се одрекну твоји и у изроде те разлуче

Са клетвом семена и рода можда је и то право

Несмајник сутра и данас исти продана душа јуче

На постамент части нема право да ступи ђаво

Онако људски са сажаљењем жалим те ругачу

Без гордости у срцу и без трунке набоја гнева

У лажи су кратке ноге и у сваком бедном трачу

Вели народ мудри… Отписаном сунце не изгрева

У хаљинама мемле робујеш одавно судом својим

По делима злобе што ти окрунише главу срама

Само ја те још за неког и у нешто душом бројим

Сажаљиво… Слепцу је свеједно дан ил тама…

Присташо уз сваку ујдурму и мирођијо свему

Данас сам кусаш у лонцу бљутаве сплачине

Горко си трунио туђи живот а питао се ниси чему

Све то кад ти за врат кувано саспу судије истине

За заборав из књиге откидам страницу по страницу

Тканице парам за неке друге нити на разбојима твојим

Не криј се више ругом… Напусти смртну земуницу

Само ја те још за неког и у нешто душом бројим…

На овај дан © 14. 01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2020/

zelenakap.blogspot.com