Нико се није појавио да њима стане на пут
Плот је разграђен животом па дуго трули
Подвукле се кришом... Под неславни скут
И ту чекају час... Нека прошлост се не оголи
Страх иде толико далеко да се и не помиње
Млитаво време клизи... Једино током заборава
Зар сећање избледи... Кад си брао глогиње
То се неби рекло ником... Нека га нека спава
Или је заборав о прошлости што млитаво чини
Развучено време... Пазух је лако подлегао зноју
Нека га плот нека трули... Цветаће опет јасмини
Мртвом авлијом у дивљини... Гулити тврду проју
Одређено је само сиротињи... Неправде се множе
Под овим небом... Бујно израстра дивљи кукурек
Докле ће тако да бива да се ружне татабе гложе
Чија је прљавштина... Чија власт опстаје заувек
Стати на пут насртају... Дали су довољне речи благе
Опорим створењима... Добро их чува туђи скут
Па неприметно изумигоље... Изпразниле се бисаге
Одвећ старе... На судбину може ли се бити заувек љут
Једино заборав прошлости све потре и помири
Плот ће пасти кад сатрули... Авлија сећање не буди
Ум болећиво каже... Што би се дозивали вампири
Нико се није појавио... Одавно се надобуднима не чуди
© 16.01.2020. Славими® Зеленкапић
књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар