ВЕЧЕ ЈЕ СТАРИЈЕ ОД ЈУТРА

Стрпљиво чекај узлазности... Време ће боље доћи

На узвишено место дувају ветрови оштри и јаки

Поуздање мањка и клеца... Не веруј својој слепоћи

Познај истину... Данас су судови незрели и млаки

Сви пишу а нико не чита... Шкрабају се песмуљци

У кратком и невазаном стиху нема дара и једрине

Шкрипа је заглушујућа... У блато западају туљци

Пармаци на точковима су расути... Чекај да мине 

Вече је старије од јутра... Српљење истрајност гради

Замисао у оку колута... Твој разум разборитост тражи

Опоменут си давно... Уз пут сумња своја дрвета сади

Није неважно... Данас на сваком кораку премного лажи

Игра свој лудачки плес... Не стаје залудно врзино коло

И ти се упетљаваш да раскринкаш поетску ујдурму

Узлазности нема када се подмеће нога... Тек само соло

Певање нечему служи... Ветрови су однели твоју бурму

У празно загледан и у нишавило... То ти не приличи 

Да се предајеш пре краја виса и у амбис рушиш наде

Дозивај прошлост и сутрашњем времену одважно кличи

Нека их нек уз пут ка вису други сумњом своја дрвета саде

Стрпљиво узвишено место ће доћи... То је само провиђење

Било у подножја виса... Уздај се у предосећање кад те води

Сутра ћеш поето знати... Може ти се исплатити дуго бдење

Час усхићења долази незван да се на истоку твоје сунце роди

Вече је старије од јутра... Ноћна бдења мењају ток ствари

Соло певај у ово сулудо време по краљицу уметности

Поезија је света... Не подлежи узвишени људској превари

Признање увек долази после смрти а не у позној зрелости

© 01.12.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com