КОБ ЋЕ СТИЋИ...

Не двоуми се стално... Куда тече сирото вече баладе

Људскости су пресахле у уму... Неизбежне навиру мисли
Када мука стеже узми се у памет шта бескућници раде
Добро се добрим враћа... На ветрометини су дуго кисли

Нико да се удостији самилости... Поглед сажаљења
У мрачно вече на њих да обрати... Коб јаче стеже
Која су ово сулуда времена... Шуљаво до презрења
Хуманост је пала... Свако себе гледа...Од њих беже

У свој себичлук... Пред црквом верници окрећу главу
Подозривости невиђене... Зашто се и ти двомиш сада
На просјака пред капијом храма... Залуд славиш славу
Умире доброта у теби... Твој его расте уместо да пада

Не двоуми се вечерас пред црквом... Једном човек буди
Што муку разуме и бол испружене руке... Не посрами
То људско понижено биће... Унапред бескућнику не суди

Твој грех је већи... Сутра и ти можеш завршити у драми

Његовог живота... Несрећа зачас точак судбине преокрене
Зашто је хуманост пала.... Коб у ово време короне стеже
И свештенике... Како су ти пред њим руке и мисли камене
Продумај бар тренут... Пијавица смрти пустила је мреже

Сулудо време короне влада... Просјачења и муке је све више
Понижених број расте свакога дана... И себичности его буја
Зазиру пролазници многи... У испруженој руци заиста пише
“Смилуј се... “ Пред храмом се виде разлучења и осећа се дуја

Не двоуми се... Коб ће те стићи... Ко ће теби тада да се смилује
Да позна пристиглу муку осаме и твоју сиротињу бескућника
Умом закључи... Кроз тмурне облаке која се то опомена чује
Упућена твојој савести и себичлуку... На крају чека смрт смртника

© 18.12.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ циклус МАСКЕ
zelenakap.blogspot.com