Вољеној, с љубављу
Гласи се мора на прву муку
Траје занос и побуна ума
Води ме несвит у зорну луку
Истекло време мога датума
Гнезди се легло сумње старе
Бродари мисао беспућем сама
Срушили су ми све олтаре
Једино нада бдије на гаравим веригама
Ту испод тврдог оклопа жеље
Трне назебом нежна увела ружа
Доњи камен жрвња све самеље
У црно мливо времена кад ноћ одужа
Мила падају усекле ноте
У ништавило звука
Ко ми је украо век животе
Сан ме није извео из мамурлука
Три сводна нагиба гризу навалу дуга
Теби и мени нико не шаље саучешће
Из потаје ветра стигла у косу поруга
Знам и на трон живота мога смрт сешће
Главнина мисли заробљена је у подумљу
Бочна крила лево и десно су разбијена
И сад се надам мом старом оштроумљу
Да нађе излазну стазу и младар из корена
На светлост право има бледа клица
Много пута су ме пресреле жеље пре моћи
Доста је било пада и људских измаглица
Што росе тугом Мила усамљеничке ноћи
Ако те икада виде моје очи невидом
Не бежи из моје жуте мрље
Постарај се смерно бар људским бридом
Близу си пламена свеће... Веђе ми се прље
Пребрзо зађе за гором облак самилости
Преврат се дешава свако вече
На ломачу су смерно пошле моје кости
Уз опрост срца мога живи!… Душа рече
Благородна од рођења за све људе
Мериће се љубав Мила у судном часу
Жалим твоје младе године што се буде
Нас векови да препознају у Божјем гласу
Недаћо грешна ми душа оста распукла
Куда ћеш носити заумље пусто отпали лист
За грлени глас нису твоја времена промукла
Мој дневник живота нема мрља... Остао је чист
За свако листање с преда или уназад
Гребен се разчешљава пред развученом равницом
Ту где сте видели успон моје су очи познале пад
Сат је избио поноћно доба језе са кукавицом
Вољена гласи се мора на задњу муку
Престао ми занос и побуна ума
Стиго сам у несвит љубећи Тебе и твоју руку
Истекло је време и нашег датума…
На овај дан © 27.12.2012. Славими® Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар