БЕЛА ПРИЧА

Вољеној, с љубављу

По снежној узнесеној коси невољно вришти

Белина испод старих кримки… Путујем сам

Она је овуда прошла прва… Траг ветром измиче

У уму давни глас збори…- Са вером залог ишти

У овом беспућу Мила како твој траг да препознам

Срце жуди победу трагања на крају ове беле приче

Сабирам безброј пута нове мисли а убог незнам

Рачун ми у карираној свесци све тањи бива

Пређашња сума одузимањем се осетно губи

Удвојио бих на овој ветрометини срце и плам

Да јаче горе да се не заледе моје веђе два разлива

Гробљанском миру не верујем…Смрт Милу љуби

Све јаче у пркос бледом лицу промиче снег

Прерано завејава Бозман поље… Свуда се бели

И мој је дневник живота у недрима одавно бео

На душу прилегло камење… Глава се дала у бег

Туробни дан омеђен жељом и хтењем сету дели

Рачун је готов… Све ми сведочи… Бог га је свео

И овог промрзлог дана леди се чудна река у мени

Предуго сам испраћао ноћ и с болом чекао зору

Са тишином се разговарао у глуво доба потпуно немо

Сад стојим на раскршћу а оно зове овамо скрени

Полуотворена је горња капија новог гробље мој умору

Само један трен застајем и време је стало да се растанемо

Уз ограду накривљену што мало вири укочен поглед лута

Смрзнутог голуба ко касну спознају у обданици тражи

Пред замагљеним очима шире се нови кругови мутни

И једна црна врана лепетом крила стреса снег откинута

Између торња капеле и препуног зида умрлица на стражи

Још један знак у овом колапсу вере послат ми je злослутни

О мрежи смрти истоветну причу годинама збори

На домак хумки нека се отвори нова провалија

Сваког смртника овде корак у амбис нужни чека

Усред белине зов краја чујем а одбијам га априори

Истурам груди кошави… Недам да ме носи стихија

Исцедићу сав зној и моју коштану срж овог века

Пристигао сам овде… За Њено вечно постојање

Приспело је крајње време моја Неумрла да живи

Без суза и туге у зеницама очињег ми вида

И ова песма срца прстима писано завештање

По снегу распрема узглавље гроба и дом одиви

Завејане су три тачке смрти… Нема прекида

Дописана је поеми нова строфа иза смрти 

Песма љубави сипи са снегом новом надом

Адреса јој није овде него на небу ил крају света

У белом целцу нећу чекати сутра да се распрти

Нова пртина… Кораке жудња мами црним градом

Под белим покровом све је мирно… Оста траг преплета…

На данашњи дан © 03.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com