Љубљенима слово
Мила навиру слике док смо скупа косили откосе у Омару
Под врелим сунцем у зноју и пластили пре шапата кише
Јавља се наша песма живота у новом повоју предана дару
Чекам да забруји љубав на узнешеној страни да замирише
Мене сад овде до сржи боле раздружења и успомене живе
Омар су дали под закуп за неке туђе ал неминовне косе
Намножио се џиџвар отровне печурке и ту и тамо јестиве
Овуда нико не пролази... Ничије ноге не обијају прве росе
На погруженој кући љубљене тетке твоје сада дим не вијуга
Опустео шљивак и башта... Резервоар воде сам прелива
Путељком гре уз трули талпов плот са маховином туга
Да седефасту причу у тишини чува ко пресликана наива
Мила братанац твој и његов син беру незреле шипурке
Ја слику шкљоцнем узгред да бар овековечим само трен
Пењемо се уз врлет ка гробљу у коврагу... А тамо жмурке
Да седефасту причу у тишини чува ко пресликана наива
Мила братанац твој и његов син беру незреле шипурке
Ја слику шкљоцнем узгред да бар овековечим само трен
Пењемо се уз врлет ка гробљу у коврагу... А тамо жмурке
Играју сени... Мајчин ти гроб оплевљен није... Тек зет њен
Не би ли заборав огрејало сунце дошао да почупа траву
Не би ли заборав огрејало сунце дошао да почупа траву
Чија је ово хумка кад нема спомен обележје ко ће знати
Праунук је мали да запамти причу и разабере ову јаву
Мила крај гробова твог оца и мајке уместо тебе стајати
Сам ћу... Ја срцем љубим Босну и Србију у истом часу
Док ми се у очима пуним суза преплићу ваши гробови
Шапућем молитву Богу... Дрхте речи с грчем у гласу
Болна је ово прича... Бар Ти се са Бријега и Арсића одазови
Или из Луке што на отаву јоште не кошену мирише
У Ћетињишту и Омару законачити неће стогови сена
Невреме се спрема... Не утркујем се с пљусковима кише
Варда се намргодила у облаке тмасте високо зароњена
Од кише и суза не замиру слике... Расквасе се успомене
Мила још један дан бола у збиљи свег живота зове
Исписом летописа по мојој души... Чекај рођена мене
У Крагујевац да се Теби вратим с груменом земље ове
Да га проспем по гробу твоме у Бозману... Завештање је ново
Симболички спомен у здруживању два гроба и земљаног праха
Постхумна песма није тужбалица но вечно Љубљенима слово
Нек све Вас сунце наде прогреје јутром у дан васкрслог даха...
Праунук је мали да запамти причу и разабере ову јаву
Мила крај гробова твог оца и мајке уместо тебе стајати
Сам ћу... Ја срцем љубим Босну и Србију у истом часу
Док ми се у очима пуним суза преплићу ваши гробови
Шапућем молитву Богу... Дрхте речи с грчем у гласу
Болна је ово прича... Бар Ти се са Бријега и Арсића одазови
Или из Луке што на отаву јоште не кошену мирише
У Ћетињишту и Омару законачити неће стогови сена
Невреме се спрема... Не утркујем се с пљусковима кише
Варда се намргодила у облаке тмасте високо зароњена
Од кише и суза не замиру слике... Расквасе се успомене
Мила још један дан бола у збиљи свег живота зове
Исписом летописа по мојој души... Чекај рођена мене
У Крагујевац да се Теби вратим с груменом земље ове
Да га проспем по гробу твоме у Бозману... Завештање је ново
Симболички спомен у здруживању два гроба и земљаног праха
Постхумна песма није тужбалица но вечно Љубљенима слово
Нек све Вас сунце наде прогреје јутром у дан васкрслог даха...
На данашњи дан © 15.12.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар