Две се мисли врзмају по уму упоредо. Којој да верујеш? Протиче време, а оне се опет враћају. Треба једну избацити, или прву заменити дргом. Ништа не помаже што се ум грчи. Како разрешити данашњи проблем који се преселио у вече? Скоро ће ноћ која не доноси мир. Бдење се отеже до глувог доба. Касно је да се косултујеш. Мало је ноћобдија будно. Свет спава или куња. Сутра је опет неизвестан дан. Шта он доноси, просто не смеш ни да помислиш? Предуго траје дилема удвојених мисли. Која ће коју победити?
Неочекивано не долази уму спас. Соломунско решење није на видику. Расцеп ума траје. Продубљује се јаз имеђу мисли. Већ си заборавио која је прва, а која је друга? Не смеш да их јавно саопштиш. Може ти се обити о главу. Бојажљивост је лек, или је на делу кукавичлук? Шта ће други рећи на твоје мисли? Неодлучан си. Немаш одговор. Мисли немају одговор. Смртне су и тешке. Сулуди су ови часови. Ћути и трпи. Не бави се теројом завере. Све су теорије погубне. Завере слуђују још више твој ум. Мисли се удвостручују другим мислима. Сад имаш већу муку у збуњеном уму.
Запис ове цртице не помаже. Може да збуни још више, или да те лично отрезни. Разне приче не помажу. Једни су за, а други против. Коме ти да припаднеш? Искривиле се почетне мисли. Да ли су оне сада оригиналне. Време је учинило своје. Црне вести у корони су до краја црне. Смрт се ушуњала у страх. А треба жив дочекати јутро. Нови дан је нова нафака, или мука, говорили су наши стари. Њих осећај није варао као нас сада. Они су жилавији били од многих данашњих мекушаца. Немамо кичму. Она нам заиста фали. Све је заузела апатија. Не подиже се поглед са земље. Интересантнији су врхови опанака или ципела од звезданог неба. Заковани су људски погледи за земљу. Уосталом звездано небо је исчезло. Све је мрачно.
Песници још маштају. Ми можда нисмо песници. Неки су мекушци и безкичмењаци. Тешко то себи признајемо, али нас наше понашање издаје. Покорно носимо маске. Докле? Наводно храбри то не чине. Инате се и пркосе. Мисли су нас заробиле. Они су сва наша стварност. Господаре над нашим умом. А он је створен за маштање. Нико више не сања и не машта ништа. Нема сутрашњице. Понекад долази прошлост. Ретко се у успоменама измештамо из јаве садашњости. Јава се живи. Али докле? Корона траје. Ни поезија више није спас. Дух је пао. Позитиван став је пољуљан фингираним извештајима.
Ум је збуњен ново надошлим мислима. Све јаче дува кошава смрти. Ми се све дубље увлачимо у себе. Наш врат је урастао у рамена. Још смо ситнији но што смо били. Очито је то погрбљење. Више ни савијена кичма не помаже. Бол постаје несносан. Прска глава јер је ум болестан. Мисли се у вијугама урезују. Испуцала кора сведочи о старости. Нема више радости. Убиле су је црне мисли у доба короне. Страх као мраз нас је оковао. Све је стегнуто болом. Он је наш свакодневни сапутник. Никада се своје сенке не ослобађамо. Бол је неизбежни пратилац. Више ни мисли у уму нису важне. Бол је доминантан. Страх је велики. Већи је и од смрти. Корона је погубна. И поезија је умрла.
Скученост у дубљу скученост води. Мекушци узалуд беже од себе и траже љуштуру. Многи наличе пужевима голаћима на суши. Корона је сваку радост у многима спалила. Нема више малих радости. Само су проблеми велики. Смртни исходи у корони су велики. Уче нас да се на њу навикнемо. Смрт као појава и нужност у корони мора бити очекивана и стална. То нас уверавају ваздан. Страшне су и погубне њихове конференције, и убитачне вести, из дана у дан, из сата у сат. Само су вести о корони. О њој се по ваздан прича. Умирујућих вести и позитивних нема. Плашљиви их по цели дан слушају. Дали су људи заморчићи или добровољни мишеви за сулуде екперименте? Свет данас хрли ка вакцини. Мисли о вакцини и мисли о одбијању. То су два сукобљавања у уму. Оне се упоредо врзмају у уму. Докле бити и како одговоран? Овај слоган са екрана је изгубио јачину, а и сврху. Дали је јутро паметније од вечери? Одговор ум тражи, да се ова збуњеност о пошасти разреши, као и трка око вакцине. Узбуном звони глас, издржи до сутра. Хоће ли бити сутра?
© 16.12.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
њига: СВОДИЉЕ И СЕНТЕНЦЕ, цртице
циклус: ИЗДРЖИ ДО СУТРА
њига: СВОДИЉЕ И СЕНТЕНЦЕ, цртице
циклус: ИЗДРЖИ ДО СУТРА
zelenakap.blogspot.som
Нема коментара:
Постави коментар