ГОВЕДАР

Смисао бесмисла питаш се докле ће да траје
Низводне речи у време короне остају после свега
У истину свету како уверити будуће нараштаје
Ко се јоште јабуком баца са узвишеног брега

Колобран крај пута косу историју времена чува
Очешали се многи точкови пролазности давне
Непојмљиво а истинито... Јечишта сада су глува
Кривине остају кривине... Не вреде претраге јавне

Све са лишћем пропада и вене када дође време
Узрујаности буду па спласну и прођу нечујем
Изгубљеност стална... Остају да векују моје дилеме
Само се сужава круг... Чиме ћу сутра да атакујем

На разборите... Идиом није што је данас био
Бесмисао има смисао... Корона се схватити мора
Сада или никада више... Узурпатор се није крио
Од јавности док је заузимао туђе... Преговора

И није било... Издајство... Точкови јоште миле
Посред старога пута... Низводне речи пљуште
Успомене су отрцане у предају док мртво чиле
У обореном уму саме... Испуцалу кору не љуште

Истина света више није света... Смрт доминира
Свикли су апатију у којој свет предуго живи
Иста се игра игра и иста мелодија сада свира
Моје дилеме су једнио моје... Отајем у наиви

Мутације ума нису бесмислене... Извитоперено време
Ушло је у сутрашњицу... Не соли памет нараштају
На дивље гране лако је било калемити питоме калеме
Трње и шипурци пребрзо изџигљају у дивљем крају

Јабуке су труле... Густа магла уснули брег је завила
Мртвуља дан у мутно убого вече... Јечишта мрцваре
Смисао бесмисла док лаж пијана незна да је пила
У време короне ко ће да тражи изгубљене говедаре

Умукла је са врата бронза... Слаба звоњава се не чује
Збиља... Залутале су краве услед рике у суженом кругу
Како вратити говедара кући... На џобанина несрећа атакује
Узбуркано срце... Никога нема да разуме сеоског слугу

Корона надире смрћу... Црне су вести... Поплава гута
Васцело нечувено погубно вече врзмају се језиве сцене
Изваљени колбран... Ништа није остало од старог пута
Смисао бесмисла траје... Болујемо страхове изнедрене

© 24.12.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ циклус МАСКЕ zelenakap.blogspot.com