ОНАЈ КОЈИ НЕМА

Прљају ми разделнице ума туђе ускочице
Без уздарја наслеђеног слећу поклекнуће
На пут неповрата нису одлетеле јужне птице
Не затворих врата бола одласком од куће

Вртим мисли око прста размеђеног става

На пожару грејем нешто жеље заостале
Ледину ми не гажену налет духа затрпава
Новим ровом кости миле ругају се зјале

Мислост има два дохвата у пазуху постојања
Чита се туга срца у очима и последњем додиру
На сугребу у залеђу иста ме неман увек прогања
Како жеђ да гасим тешким једом у распуком чиру

По сведеној окосници трема кушају ме удворице
На растанку тропрсноме учворена мисо спава
Покидане у чворове чворим на оснутку жице
Мртви прсти харфу љубе… Тајну древних брава

Очајнички закључаних може ли време у касној клети

На жртвеној софри превару потказану да спозна
Заробљеник освете на концу умире у својој освети
Јека постојања разлеже бол да ублажи времена грозна

Скамењене сузе осаме никад канути неће из дупље крваве
Ако се разлиста преступ умља на три лудости ил коју више
Залутало је грубо размеђе неосета сутоном у коначишта јаве
Онај који нема данас ништа да напише шта ће сутра да обрише

На овај дан © 13.12.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: “ТРАГОВИ У ТРАГУ“ ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/
zelenakap.blogspot.com