понедељак, 21. децембар 2020.

ПОСПАНЕ ОЧИ

Пробудила се неизвесност јутра у освиту магле
Кораци климају као батргање углова и смене
Неки су незвани јуче побрали печурке сагле
Када врхови укрућеног света једнако подрвене

То је знак почивше љубави и правде слепе
Испод пречке пролази погнуто и тврдо време
На урушеном зиду послушници плакат лепе
Мудраца и свеца... Теби веле... Подижи калеме

Пале крај путељка... У ров баре напуњене водом
Низводно терети спали... Испод старог видокруга
Ти не тежи јурос заостали трагачу за слободом
Стигла је као брзом поштом на твој рачун поруга

Неизвесност јутра трајање прамињањем овековечи
А ти си и даље у корони луталица без разумног циља
Батргање корака све је тише... Убоги дан да се испречи
Могловит јури трептај да извориште туге мастиља

Гроздови печурака ће опет да никну преко ноћи
Зид и плакат тугују... Калеми да буду бар стамени
Опиру се млитаво... Узалуд мисли глава да ће проћи
Сакаћење ума у време короне... Ко ће да те замени

У лутању кроз неизвесност јутра... Има ли самилости
Зостали трагачу слободе... Ровови бара да пресуше
Мали је траг твојих жеља док жуљају старе кости
Боре се мисли у крај стаза шта ће донети меке луше

Лековите за разорне корона ране... Зацелиће се раздори
Почивша љубав се не враћа из магле... И она сама лута
Гроздају печурке... Испречен дан долази да нас мори
Смрт не посустаје... Умориле се поспане очи од колута

Чиме се од пошасти одбранити ако бунт песму не породи
Твој глас разума нико не чује... Плакат свеца ту је да прети
Свима... Несрећниче кужни зар мораш пливати у муној води
Изостала су бекства... Продан си... Не љуљају те туђи сепети

© 21.12.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ циклус МАСКЕ
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар