ЦРНА ЖЕТВА КОРОНЕ И КОПЉЕ

Хладна децембарска ноћ... Касна глува доба миле
У непознато... Нека одвугла стварност однела сан
И сати пролазности као гасарче незнатни чиле
Мисао чучи.. Јутро је далеко и претеће короне дан

Испод сача затуљена ватра из детињства још чами

Нејака сећања избледела кроз ноћ се млитаво вуку
У соби језе је мучно... Ко да верује да нисмо сами
Како разбистрити ум... Прошла је смрт... Из руку

Исцурело на згужвану постељу наше прошло уздарје
Нискости су подвалом уздигнуте... Трептаји ока стали
Ново се спрема у слани оковано да нама бане појутарје
Стварност се уозбиљила... Мукли дозиви идеала су пали

Запитаност ума шта нам доноси... Короне муку свима
Затуљена ватра не може душу да огреје... Болна постеља
Скрива причу ил можда њен јадни крај... Плаче ли рима
У долазећем стиху што навире умом... Јава сад цвеља

Избезумљену главу... Тишина још јаче удара и боли
Памтиће се дуго корона ноћ због угашених живота
Пошаст не пита никог што нас и читав свет сада сколи
После црних вести једно те исто питање умом се мота

И чили децемабрска ноћ у бдењу... Мисли не беже
У стих бунта да га одбране... Апатија главу обара
Надире хладноћа свуда... Немоћне су да се тек јеже
И мале длаке... Корона жање црну жетву нашег немара

Само сирена засече таму... Пробуди се тразај тела
Неко је испустио душу... Сутра је незнаног сахрана
Ништа више не пита куда то промичу бела одела
У малаксалој апатији кога ће да боли неутешна рана

У извештају дана смрт је статистички број у збиру
Све црња од црње пролази ноћ... Безимено снопље
Уцвељује љута слана... Старе статистике нове потиру
Не чуди се предаји света... У трње је бачено копље

Неки не носе маске... Заблуда или истина влада
Теорије завере круже... У шта да се сада поверује

Уздање у једно и друго са смрћу ноћас заиста пада
Џаба сте кречили... Са зида смрти графип поручује

©  05.12.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ  циклус МАСКЕ

 zelenakap.blogspot.com