МОЈСИЈЕВ ОЛТАР

“Господ, застава моја”*

На олтар речи долазим покорно свакога дана
Да принесем мирисни кад... Истину и човекољубље
И кад се роди нова мисао у успоменама запретана
Ореол блаженства озари најдоње одаје срца подпалубље

Јави се пра праг скромне душе за нови траг вере у избављење
На трећем хоризонту ископан је нови дијамант ума
Не рушите ми песники дом… Нећу у расељење
Биваковање у туђи атар… У болу ми је драга тежња наума

Да будем свој на своме… Лепо је кад си у равни
И кад пулсира тихо било… Одазивају се чисте сузе
До бола је мука нечасти ако не маре године за расцеп шавни
Тешко је кад се истина раслојава од лажи… Мојсије верни и они што пузе

До средокраће несанице и назад увек ће пузати полтрони
У дану спасења нек гори олтар “Господ, застава моја”… Још боде копље
Очеве опомене брижне одавно нема… Намножили се камелеони
Опет је подбацила жетва… Песничка њива жалиће снопље

Несносном грајом гавранови гладни крстине моје сколили
На сиротињској гозби чиме да се браним… Кидају душу стрвинари
Мој олтар речи једино жртву љуби… Разломци ума се разломили
Ко ће ми отворити Ханаска врата… Мртвим сном спавају задужбинари 

У пустошно доба вере храм се осуо... Саблазне су његове рушевине
Све ове стене раскол сведоче... Векове болују зидови патуљасти
Горштаку мучно пада присилни силазак са планине
Стари се граб неда пустој низији... Песник признаје само Божје превласти

Поданик речима истини служи... Семе у бисагама сетву жуди
Орнице запарложеног века нужда ће опет засејати
Чекају јалове бразде... Мудре речи што их зборе расуди
Златно перо златовез нека везе... Олтар речи и суза нада позлати…

* Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ, застава моја.
2. Књига Мојсијева 17, 15. 

На данашњи дан © 10.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВЕМЕПЛОВ /2012-2016-2020/ zelenakap.blogspot.com