ПОЧУЈ...!

Саструг се још кочопери у избеглиштву праха

На сеновитој страни душе скривене страсти

Пролеће је закорачило бојажљиво пре уздаха

У твоје одаје ума да разгрне сету од превласти

Она ти спутава речи и пустоши кукавно гнездо

Сујетама венчава промашене животе а они гноје

Онемела си издајицо... Почуј Оријонска звездо

Ја јоште чувам стражу да оплеменим спокоје

Ноћас ће тмина да се разломи и да проговори

Небо знаним гласом кад чује молтвене речи

Мноштво је моралисању радо а ко ће да твори

Заповести и да се покори... Од Бога ко је пречи

Знаш ли сулуди свете са савешћу у магновењу

Видиш ли да си зашао на странпутице обогаљен

Одавно невино не млечиш но киптиш у презрењу

Безброј светлосних година од епицентра си удаљен

Жалим што ти повратка нема... Одустао си од пута вере

И изгубио главу па глувариш бестрагом потонућа

Горушица пакости ждрело живота напаснички ждере

Сви ти окрећу леђа и богораде далека ти лепа кућа

© Зеленкапић Ј. Славими® zelenakap.blogspot.com

Књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/ 

ТОПЛИЧКИ ПЕЈЗАЖИ

Прелет снова у јутарњу боју чека реч истине

Како овде опет згуснут зором да пројавим риме

Свод се тупо руши у одрону земаљске лавине

На згаришту стојим збуњен угарци се диме

Давна сећања детињаста горе и искре се жаре

Ту да сконча у подлугу вржем сапутницу тугу

О рођена земљо ко ти тајно укра полутаре

Моје очи сузне чезну годинама окренуте југу

Гледам како одумире и раздор ми срце цепа

Опет чујем шумор грабовине и венућа бреста

По дну њиве неоране у близини гробља... Лепа

Панорама у плавети тамни... А Топличка места

Јутрос су ми за дивоту дража а јоште далека

Под небо сузом како подићи рођене пејзаже

Ова моја земља склупчана у души има ли века

Да себе надживи... Заповедам уклони се враже

Из Топлице и мојих видика... Нећу твоје страже

Ни посмртне приче у прелету недосеглих снова

Хоћу каћун да мирише и цвркути да ме снаже

Нек шестаре ласте око моје стрехе преко крова

Оронуле куће... Хоћу да пролеће буди зоре

По пољима нека риме семенају и лепотом цвату

Није време а ни згода у пејзаже туге да таворе

Нећу ваш презир и укоп моје песме згажене у блату

© Зеленкапић Ј. Славими® zelenakap.blogspot.com

Књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/ 

ЖАРАЧИ ВАТРЕ

Ја стојим испред вас и чувам путеве пролаза

Тако је по провиђењу проречено од искона

Овај свет је препун луталица и туђих стаза

Несвиклих жеља и намера у улогама полтрона

Преварни гласи јечиштем плутају свакога дана

На степеништу пострадања задњи се руши степеник

Измилеле су гадне бубе и окомила се мука зарана

Грлато кркљање изнурује глас... Чује се тупи клик

Реза је заробила реч и језик у чудно мумлање

Растројства царују над шипражјем у полутами

Промичу пустолови курјаче сенке кроз грање

Изниклице се не предају тек проклијаје у осами

Варварске струне кошавом језде у подножју косе

И кршне врбе таласају као притуљен пламен свеће

Невољно на левој страни хоризонта даљине у пркосе

Хрле да утекну зори... Тамо где пружни пролаз скреће

И бара мутна главиња своју прљаву песму затона

Стециште није мојих нада ни крајолик далеке збиље

Овој сиротој раји доста је беде страдања и прогона

По сред маглене таме недуго два ока јоште шкиље

У ониске дрвене избе док не испрате целу трећу смену

Жарачи ватре жуљни на кратко нека дремну у глуви час

Пре него игра леприра престане око гасарчића у сутурену

И мемла задави оскудни жижак... У смрти је или није спас

© Зеленкапић Ј. Славими® zelenakap.blogspot.com

Књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/ 

ПЕСНИК ЋЕ ПОНЕТИ...

Од успомена варљивих тако

Данима ме спопада чудна језа и реже рез

Убојна стрела сете стреља срце

Болом и муком разара тескобу груди

Самујем одавно

Сапутник ми Орионска звезда Бетелгез

Примио сам позив

И одазивам се суду кад смрт животу суди

Још од рођења путује свако

На заказани састанак умирања

Труди се поето да тачно на време стигнеш

Уранком пре смрти

Убрзај корак лелујави

Чуј како покислим путевима тупо одзвања

То твоје године пролазе поетским мимоходом

Све се заврти…

Пресуду преиспитује ум још бистар

Не чуди се што се буни

Поранила је позивом неумитна смрт…

Са поезијом и књигама није крај

Песнику треба још неко доба

У прибирању се своде рачуни…

Топлицу жудно чекам да се расани

Идем да изљубим Милу и мој завичај

Тамо рођених немам да се опростим

Са судним даном и самоћом само

Нико ме на другој обали не чека

Сви су прешли реку смрти…

Пратиља сенка сени земљу

У предвечерје снено ћутећи пут гробља тетурамо

Кад прођу године за њима пролазе и дани

Опет се све врти

У отежалој глави

Плутају дечији чамци и жеље на катаркама наде

Таласа мутна вода… Пени… Па се стиша…

И бујицама увир је задња лука

Однекуд у жубору недри се песма некролога

Песник је сам себи пише без канонаде

Из измаглице живота до хоризонта смрти

Води ме нечија незнана рука

  

Странпутицом само њој знаној на крај села

Тамо горе у гробно залеђе

Ислуженик живота смерно без ропца

У светој и муклој тишини пут следи

Помирени одавно зна једном куцне час

Да се сопствене прекораче међе

И напусте тужна поља живота…

Човеку је речено да бежи из Содома… По заповеди

Нећу се освртати ни речју ни погледом

Ка логору и напуштеном граду

Сумрак што пада краде ми толике крајпуташе

Уморне очи још виде звездане белеге

У цик зоре занавек растати ће мо се животе

Песник ће понети… Песме и задњу наду

Смрт нека окива гробове у букагије

Васкрсла нада ума и песма срца кидају стеге…

На овај дан © 12.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

СМРТ МЕХУРОВА

Данас је твој женски празник фарса… Пукост… Мој свете

Заборавни… Памти… Живот и смрт истом стазом корачају

Само велика песма исписује се часној жени из посвете

Дар ружу Она мирисати неће… Песник је несклон по обичају

Куртоазије бар овде у празном слову нека одсуствују

Претежнији су букети рима и ови песнички венци

Ако се свакога дана срце и љубав Вољеној не дарују

Пролазно увене већ сутра… Остаје мој гргољ и чисти зденци

На таласима сећања запењеним пустам да ме заобилазе лако

Моји су токови спори… Од скора кораком видно посустајем

Исто сам јутрос као и оно јуче на гробу јој жалостан плак'о

Посвето у чвор везана теци … Пено није знак да се предајем

Смрт мехурова… Не тражим изговор у моме трећем добу

Годинама сам ишао испред… Сад само могу Милу да следим

Бог зна зашто сам ноћас сањао Чарнојевића и давну сеобу

Тужан у празничном дану не могу сновима да заповедим

Свима вама којима се жури пожелећу срећан пут и ход

И после празника волите … Вољени чекају да се срца сете

Потомци још не рођени сутра неће знати ко им је род

На трагу ако метеор умре свакога дана тугују комете

Малаксало се тешко опоравља… Празна је утеха

Грабов колац се искривио и нагао у леву страну

Најтежа животна битка се губи у мочвари греха

Мало по мало маховина заборава осваја северну ману

Очи се нужно варају виђеном бледом сликом

Усне сваком речју прокрваре кад их на оштрици

Рани црнило зарђалог реза тупљеног патетиком

Земља се тужи земљи а мрзовољно небо птици

И цури време Бог зна како… У пролазима сокаком

Само се једна душа овуда вије и изгубљену Милу тражи

Срце и ум нису празни… Болују ко амбар стари са џаком

Пуним плесни… Ове године оманула је жетва ражи

И кукуруза осмака више нема… Глад је појела проју

Пролеће је далеко… Прижељкује се коприва и зеље

Окамењена чељад поносом бране сиротињу у спокоју

За дивљење је истина љубави што мливо части меље …

На овај дан  © 08.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

МРТВИ ФОСИЛИ

Разбори свели на окрајке и муке се утркују

Позлатама лажног сјаја и ивицом нашег неба

Ко зна песници у моме веку какве снове снују

Док истрајавам у окорелом кругу и кори хлеба

Вагабунди су болно испратили поломе

Последњи трећепозвци кисну на доку

Коме су драгоцене моје патуљасте гноме

И овај дописани рефрен љубави у току

Док један паук црни греје кости

Опет се збрка доселила из Вавилона

Ми тумачимо наша правила мудрости

А уморно сунце чкиљи пре сутона

Стрелом истине уцвељено горе

Осушио се калем и пало слеме

Ко ће затрављене путеве да оре

Запетљана чворишта у наше време

Да развеже… Паукове мреже клате се лено

Звездано вече није вечерас заспало само

Криво огледало је чудом закривљено

Песма призива љубав сакривену… Дамо

Ембрион нужног посињења и вечне жудње

Није невино зачет у утроби ко крст Голготе

Узалуд бројиш испране дане и ноћи судње

Ко око твоје помућено… Знаш ли преварни Лоте

Јутром се породио дан слободе у крви

У пакту мира са положеном надом

Гадно је време кад се смрт острви

Жалити је мука за развратними градом

И сад се немир гнезди у треће доба

Премишља убоги човек око истине

Стисле га године и време тескоба

Сутрашњи век непочина песника брине

Дошло је време сумње из далеких потаја

У потковици среће опет се избегли осврћу

Делта истине с муком рукавце разуђене спаја

Човечанство је запало у процеп по посрнућу

  

На избегличкој гори колико сланих каменова

Споменика опомене и настојања без разума

Ако ова песма запис успомена и отклон од отрова

У овај дан међу нас не допру до људског ума

Нарасли чкаљ заклониће човечанству све видике

Одавно једини ленгер тоне у маглу заборава

Презрен је крст распећа и помућене су слике

Ниоткуда човекољубља часног да дух очарава

Свуда око мене огавни идоли дрско се умножили

Странпутицама лако у беспућа залазе трагачи

Ни зере Божје љубави нема… Људи су мртви фосили

Све су дубљи расцепи… Песниче песмом плачи…

На овај дан © 04.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/  zelenakap.blogspot.com

ЗА НАДУ НОВИХ ПОКОЛЕЊА

У рајском врту кад је Ева милине прела

А око ружа Адам ситну зељу нагртао

Ко је над њима двоје силом господарио

И био самозвани кмет без већа рајског села

Кога су слали с корпом и ко је јабуке брао

Воду у бразде врта налевао а ко ватру жарио

Мудраци наших дана по умљу свом реците

Чујете ли ме сви осиони земни господари

Откуда вам право да бичујете и глобите рају

Молим вас развежите и чвор истине не сеците

Пркошћу злобно и дрско занети у превари

Истина је да слободоумни само слободу дају

По рођењу сваки човек љубав у генима носи

Ко сунце ново румен док се рађа у цик зоре

Господар Онисимов Филимон по писму чини

Слободу брату а не робу за коју Павле проси

Који је дрзник смислио логоре и кужне затворе

За начела рајска и вечна Боже ти се побрини

Нека и за нас важе у овом безбожном веку

Сада је право време човекољубљу господари

Ко ће примити дар јабуку у знаку помирења

Сва слобода а не ропство Божји је дар човеку

У кругове љубави ступамо… Нећемо на пут превари

Цветаћемо а не венути за наду нових поколења

На овај дан  © 26.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/  zelenakap.blogspot.com

ЧАША ЖУЧИ

Поцепане ципеле исписују

Једину причу плочником

Кише је сада спирају

У млазевима заборава

Уморне ноге тешко табанају

Ту и тамо расуте локве

Мрешкају прљава огледала

Проклетства сама царују

Крај језиво црног стабла смокве

Сабласно градом корача

Манастирска пустош немаром

Расипају се речи у празно

Опијене умрлом сликом

Има ли кога остатак да допише

И позна гробне пориве јава

Испрати жељом бегунца

Од ледних кишних кристала

Улица бола на смрт мирише

Издајство вере кињи илобазно

Душа се предуго пече

Посута пепелом муке и жаром

Страшила с крста кад се раскрече

За подгрлац велика беда стеже

Омчом ко челичном руком

Са изворишта враћене успомене

Распарчавају детињство самотно

Оловним небом муње плету огњене мреже

На крововима плешу антене

Дежурни чистачи заборавили писмена

Нигде дреновог тврдог хода

Сурова извидница одржава се сама

У пустоши самотног лова

Цери се преполућено стабло клена

Сизифа у свом зноју снашло је мање труда

Нико неће пртити с каменом и муком

Прогнаника чека осуда

Вуче се мршаво отежалог стомака

По хаусторима штене скотно

Нема сламке за дављеника

До грла је надошла вода

Расипа се поцепана торба облака

Кликери градни све јаче добују плочнике

Шта ли ће још на главу да ми се сручи

Дали је то задња мера отрова

Заћутала је реч уплашена од громoвне рике

Још нисам испио последњу чашу жучи…

На овај дан © 26.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

ЛУЖНИ ГУБАРИ

Празноверно шапутање раскорака траје

На сведеном труду устопицом светом

Још дечије носим у пртљагу завежљаје

За раскршћа непозната вођен сунцокретом

Или сенком нераздвојном с болним видом

По залужју и остатку издробљених нада

На сећања наслоњена крипта с каријатидом

Дуби исти понор туге плетикосом од вајкада

Бремени векови у слегу прилегли ћуте

На зобнице празне измаглица ситна пала

Два шестара орла разастртих крила слуте

Долет вечни из искони овенчаних идеала

Постамент се оком шири ратниче слободе

Пред замком истине одавно часна не чили

Угашена ватра… С муком се залеђа разводе

И гамижу гмизавци слободоумни рептили

У трулом лишћу трули сати ка натражју стреме

Варварске мисли хумом трапуљају тако лено

Низ падину у засуну земље скотрљано време

Стегоношу ума за бистрину мами изгубљено

Атари се свели на судбинске стазе некајања

Огртачи маховине паразите древне кријумчаре

Недохвате вишње лептир златокрили сања

Припијен на стени овештало љуби њене паламаре

Азбучна се слова с ћирилицом у расплете свила

Натпис староставни тајну шифру закључава

Под зидине свете војна коњаника није шаторила

Трагом потковица извија се бршљан нових јава

Узнешену раселину траже малаксале свести

За бивак уморни у растоку кишне ноћи тмасте

Само распукло звоно неба затурило је благовести

Дојаве чудне шикнуле млазом и зебња расте

Перо дивитом не пише крилатице сокољене

Да миром благородним разлучи сунчеву гаму

Пророк судбине није зборио узалуд опомене

Грбу угашене лозе на штиту искованом у монограму

Отровну росу једнородно знамење појутарја испија

Заручнице остављене без повоја на бриду судбине

Домовина се одродила од сунца прозеблог зубатија

Каури ти исчупали срце… Шта ћеш неверниче каурине

У затрарје с торовима прегонити… Чија пленит стада

Сигав гребен вуне неопраног смрада за квргаве прсте

Уместо милости за трпезом гневном неман љутог јада

Клетву из недара јеца… Нек губари лужни и твоје обрсте…

На овај дан  © 24.02.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

ЗБУЊЕНЕ СУЗЕ

Распуђен траг нечовештва самозваних пребраја туђе дане

Лукави лисичији зов слутње… Клокот изворе чиме буди

Око биљарде узнешене одјек мучан… До наше уклете стране

Залуд шестари соколово око да новим венцем зориште руди

Спознаје предалеке слободе само нам атоме душе мрве

Мистично ткање ум жуља… По нашој зрелости опточења

Здесише се невиђене обмане… Неделу суде зачкољице прве

Зашто је северна маховина праузрок призваног растројења

Славно владичанско дело у неделу срамоту сребри патином

Литије су прећутно изостале у збиру годова збране давно

Жуђени корак поколења у сутра кубури с нужном чврстином

Чему не овенчане распре… Шта је правично а шта правно…

Водећу свиту старих гусеница заузео назеб и ево кашљуцају

Иза пошасти губара туже опустошени нерви сваког листа

Неки набеђени лисци немуште зборове узгред тек натуцају

Давно дивитно перо победило тастатуру… Љигави збор глиста

Што свуда плази после пљуска остави сведочанства беле слузи

На новом хоризонту славе владичанске рођеном сунцу некорисне

Тако скутоноше и поданици у пркос вери служе заводници музи

Посипање пепелом и не разговетне речи тумачи кад ум вам врисне

Нису прометејске ватре стваралачке ни прасак жеравица душе

На огњишту збране… Разбацани угарци своје колутове дима

Упредају по злој вољи и налету тупом… Ветрови нас гуше

Овде су се збуниле и сузе саме од љутине у часним очима

Славно владичанско дело у неделу срамоту сребри патином

Литије су прећутно изостале у збиру годова збране давно

Жуђени корак поколења у сутра кубури с нужном чврстином

Чему не овенчане распре… Шта је ту утајено а шта јавно…

На узурпираном гумну удружење лисаца знаног имена

Сазвало сабориште за радозналце у културној шуми

Из бисага да обзнани штуру шаку полтронских семена

Лисичију подвалу о горском лаву с венцем… И науми

Ево су јава… Два века без помпе шићарџијски одужени

Тајновито… Нису позвали браћу лисце и сестре лисице

По горској црној лози једино сродство и избор сужен

Није за чудо…Чуде се и крсте па девете неке “црне”птице 

Славно владичанско дело у неделу срамоту сребри патином

Литије су прећутно изостале у збиру годова збране давно

Жуђени корак поколења у сутра кубури с нужном чврстином

Чему сузе и не овенчане распре… Шта је ту неславно а шта славно…

На овај дан  © 21.02.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ  -  ВРЕМЕПЛОВ /2019/

Zelenakap.blogspot.com